Ne verujte ljudima koji čitaju novine.
U
ulici mojih najranijih sećanja, živeo je Ludi Mita. Sa osmehom oko glave,
tepajući svima "doba'dan" u prolazu, svakog dana je uredno očešljan
stajao na svojoj osmatračnici ispred trafike na raskrsnici, i pravio se da čita
novine.
Neki vozač koji nije bio iz našeg kraja, u pokušaju parkiranja, zamolio ga je da pogleda koliko još mesta ima iza kola, da stane ispred bandere.
Neki vozač koji nije bio iz našeg kraja, u pokušaju parkiranja, zamolio ga je da pogleda koliko još mesta ima iza kola, da stane ispred bandere.
Mita je sklopio novine u
koje je do tada pomno gledao, i ozbiljno pristupio navigaciji:
"Jot,.. jot, jot...jot,...”
(TRAS!!!)
“Do'taaa..." i mirno raširio novine i nastavio da se
pravi da čita.
Nije svako ko čita
novine normalan, a ni pametan.
Нема коментара:
Постави коментар